Кроз Анине и моје очи

 Рат, реч од три слова која изгледа тако мало, безначајно, али та реч је променила живот мојој вршњакињи, Ани Франк. Девојчица која није имала пријатеља, једино с ким је отворено разговарала био је њен дневник Кети, замишљени пријатељ.rat

     Као мала, Ана није могла ни да помисли шта ће јој се десити у животу. Живећи на тавану, у такозваном Тајном скровишту, Ана је написала дневник и отворила очи многим људима, као и мени. Раније сам мислила да је рат само за лоше људе, а да остали живе нормално. То није тако, свет би био другачији да јесте. У рату, као и увек, постоји неправда. Људи који су нормални и не желе га увек настрадају и буду мучени, а људима којима је стало до рата и који га започињу неким чудом преживе. Након две година сакривања у скровишту, у њега упада полиција и Ана наставља свој живот у концентрационом логору. Након неког времена Ана је умрла од тешке болести након њене мајке, два месеца пре завршетка рата и ослобођења Холандије. Судбина се поиграла са дечијим животом.
     Драго ми је што су Мип и Ели пронашле овај дневник и дале га Анином оцу јер да нису не бих имала прилику да гледам свет кроз Анине очи.
                                             Дуња Мамула 7/1
Advertisements

Свако време има своје Феме

Свако у животу упозна барем једну особу која је као Фема у Стеријиној комедији “Покондирена тиква”. Познајем доста таквих особа, али има једна са којом се срећем сваки дан. То је моја комшиница. Пре годину дана она је била сасвим коректна, али сад је неподношљива.

Та прича је почела тако што је њена бабатетка из Америке преминула. У њеном тестаменту је писало да моја комшиница добија све што је њена бабатетка поседовала. Од тог тренутка је постала баш зла. Сећам се пре два месеца када сам износио смеће видео сам њу како псује и  метлом тера неке људе који су тамо копали по контејнерима. Од кад је наследила то богатство почела је да се понаша много другачије, као да је само она једина на свету и као да нико сем ње није битан.

Нисам знао да новац може толико да промени човека, да измени његову суштину и  да му открије право лице, које многи вешто крију, због тога увек треба бити здравог ума и остати доследан себи.

Никола Марчетић, 7-3

fema
слика преузета одавде

Такмичења и мотивације

Овај текст нема неке претеране везе са креативношћу. Бар ја je нисам још открила. Ово му је само тренутно боравиште, док не нађе трајно место пребивања. На такмичење се иде искључиво због успеха и дипломе-ђаци;  а наставници – немају шта да раде викендима 🙂 .

takmicenje
taken from

Сваке године наставници се суочавају  са појавом званом такмичење. То подразумева разне ствари: за дете често одлуку из ког предмета може да иде, јер се најчешће баш ти изабрани предмети одржавају у исто време. А за наставника како да мотивише ђаке да изаберу баш његов предмет, јер најчешће иста деца желе да се такмиче из свих предмета.Такође, кад одаберу баш Ваш предмет, треба их најбоље припремити, Настави са читањем „Такмичења и мотивације“

Велики снови малих пријатеља

Освојено 2.место на прошлогодишњој међународној манифестацији у Таванкуту Богатство различитости Мина

 

Снови су надања, жеље, маштања. То је мали свет у који ћемо повести само најближе и најдраже за које мислимо да ће бити вредни овог чудног тајног места . Ћутаће, и никоме неће одати да је цвеће на том месту мирис дечије среће и укус будућности . Ћутаће, јер ће се разумети без говора, без разлика за које никад не би ни сазнали у својим дечјим играма док им одрасли не открију…. Настави са читањем „Велики снови малих пријатеља“

Моћ доброте

Рад је освојио 2. место на овогодишњем Светосавском конкурсу у организацији ОШ „Матко Вуковић“, Суботица

Моћ доброте

Доброта је најјача моћ,Masa
Она је као месец
Осветљава ноћ.

Она је као сунце
Што земљу греје.
Она је сапутник
Који се увек смеје.

Туга јој
највише смета,
Али најлакше се смести
У срце детета.

Љубав је воли,
Срећа је мази,
Где год да оде
Свакога пази.

Кажу да је свака звезда
Душа нечија
И свака својом,
Светлошћу сија.

Када би свака звезда,
Сијала од доброте,
Свет би постао место
Које зрачи од пријатељства и топлоте.

Маша Праштало, 6. разред

 

 

Dedli ulica

new zork
taken from

Priča nagrađena 2015. godine

Rano jutro, Njujork. Ulice su još bile mirne. Napolju je bilo tek nekoliko vozača i dva, tri pešaka.

Dedli ulica  je uvek opravdavala svoje ime koje znači ubojito, na engleskom. Keli je podizala prašnjavu roletnu svoje usamljene radnjice u tihom i ubojitom kvartu. Posle nekoliko sekundi otvorila su se vrata preko puta. Na svoj posao, kao i obično, krenuo je laganim korakom, ministar prosvete, Majk. Mahnuo je Keli, i nastavio staloženim hodom napred. Настави са читањем „Dedli ulica“

На слово, на слово М

Мржња

Мржња је једна од ствари која постаје све чешћа у нашем свету.
Постајемо скоро и несвесни тежине те речи. Али, ипак смо сви људи, различити, али на неки начин тако исти. Нормално је што смо различити, то нас чини оригиналним. Мржња је осећање које често одрасли исказују због љубоморе и зависти. Деца се само угледају на њих. Људи могу да живе и без мржње. Многи то не могу да виде углавном јер гледају само себе. Земља се неће зауставити ако изразимо своја осећања. Ако кажемо “Волим те”. Живот је кратак. Нема места за мржњу и нервирање око глупости. Такве емоције су бескорисне. Неки људи морају мало да се спусте на земљу.Треба да управљају сопственим, а не туђим животом.
Треба да исправљамо грешке док још имамо шансе. Зар суштина није у несавршености?                           м

Нађа Катринка, 6.разред

На слово, на слово ….М

У нашем језику има 30 слова, затворим очи и у глави ми се мотају. Покушавам да се зауставим само на једном. Нека то буде слово м.
Прва ствар која ми пада на слово м јесте математика. Слушам је, гледам сваки дан у школи. Бројке, бројеви, цифре, знакови, рачунање, сабирање, одузимање, множење….Их, много свега и ево, већ ме почиње болети глава. Имам осећај да ту математику нико не воли, али да се не увреде који је воле, наставићу да размишљам о слову м. Следеће ми ево на памет пада месец. Настави са читањем „На слово, на слово М“