Ала је леп овај свет

Ала је леп овај свет,

Овде река, овде брег.

Ту планина, тамо сланина

Овде рука, тамо капетан Кука.

Ала је леп овај свет,

Овде птице, тамо цвет.

Људи се селе, кровови се беле,

Кућа на лави, качамак се прави.

Ала је леп овај свет,

Овде трава, тамо крава.

Дрина тече, добро вече,

Деца се клате, мајмуни се млате.

Ала је леп овај свет,

Биљке се буде, ваде се руде.

Небо се плави, као баре у трави,

Виршле се кувају, људи се мувају.

Ала је леп овај свет,

Животиње пливају, коњи се умивају.

Јорговани цвату, поздрав брату,

Сплачина је мала, ово је штала.

Ала је леп овај свет,

Ставио сам пломбу, бацили су бомбу.

Угломер је прави, млеко се крави,

Веш се суши, носим те у души.

Вукан Мирковић и Сергеј Вукелић 8/3, 2010. год.

Рад награђен на литерарном конкурсу као најкреативнији  🙂

svet
слика преузета
Advertisements

Кажу ми да одрастем..

odrastanje-materijalizam
слика преузета

Детињство је, кажу, најлепше  доба,

Безбрижно се спава и буди,

упознају се нова деца и људи,

И  све се другачије, непознато проба.

 

Мењамо се, ништа нам није јасно.

Можемо чак и напоље  до касно,

али  ја желим остати код куће.

Јер док ниси велик, неке ствари нису могуће.

 

Свако жури да порасте,

Као велики се човек прави,

а зна да није одрастао

док се ствари не сложе у глави.

 

Деца људи желе бити,

Да нешто своје створе.

А када им се на лицу накупе боре,

желе се на почетак вратити.

 

Понекада  ми одрасли  кажу да одрастем и да нисам више дете,

А ја им кажем да године лете,

И да заборављају људи  детињства чари

и да живот чине срећа и пријатељи, а не материјалне ствари.

Маша Праштало, 7-1

Čovek je usamljen među ljudima

Usamljenost. Nešto što je danas česta pojava kod ljudi. Svi nešto žure i jure i govore kako nemaju vremena ni za šta.

tuzna
preuzeto

Koliko puta vam se desilo da izađete negde sa društvom i da nakon određenog vremena, uzmete telefone i gledate nešto? Vi svi jeste zajedno, ali kao da ste sami. Svi su ušli u taj neki „elektronski svet“. Danas retko ko ode na kafu ili sok sa prijateljima. Bilo da je posao, obaveze ili škola, čovek ima uvek izgovor da sve odloži i bude sam.

Kao što je u romanu „Mali Princ“ bilo više planeta gde su ljudi živeli sami i bavili se nekim nebitnim stvarima, tako i danas  ljudi. Oni ne žive jedni sa drugima, već jedni pored drugih. Nestala su prava prijateljstva i dobri ljudi. Danas se sve kupuje, a zapravo, sve što se kupi nema nikakvu vrednost. Kada bi svako danas nešto svoje napravio, uzgajao, zalivao, možda bi čovek i naučio da ceni stvari. Jer materijalno nije skupo, naprotiv, jeftino je. Skupe su stvari koje se ne kupuju, kao na primer: ljubav, sreća, osmeh osobe koja nam je draga. E baš zbog toga su ljudi sami. Pridaju značaj nebitnim stvarima, dok život polako prolazi.

Zaboravile su se prave vrednosti. Svako nesvesno izdvaja sebe od drugih. A kada bi ljudi malo razmislili shvatili bi da za istinsku sreću nije potrebno mnogo.

Maša Praštalo, 7-1

im-okay-being-lonely-anime-irl-28381261
preuzeto sa

 

Иво Андрић: Прича о кмету Симану

drama
плакат направиле Дејана, Нађа и Ана Мишић

Ученици 7-1 разреда не само да воле да иду у позориште, него воле да праве и своје сопствено! Још једном су имали прилике да креативност искажу кроз оно што највише воле – глуму. Рад у групама некима је омиљени начин рада, јер осим учења на овај начин могу и да се забаве, али и посвађају.

sljiva
Дрво направила Ана Џелебџић

Тако су препирку између Ибраге и кмета Симана могли веома искрено и веродостојно да представе, а на овај начин запамте једно од најлепших дела Иве Андрића које обрађују. Свака група је учинила то на свој начин, а публици се највише свидела сценографија, костимографија, глума, па чак и начини исказивања унутрашњег монолога главних ликова. Такође, свака група направила је оригиналан плакат за свој сценски наступ. Волели би када би могли да се на часовима српског  баве само глумом, а то би можда и њихова наставница то волела!!! 🙂

dejana i ana

2

Masha
Плакат направиле Маша и Александра

Одрасли су заиста чудни

Одрасли су заиста чудни…

Понекад осетимо неправду кад нас одрасли опомену или изгрде, јер не видимо разлог њиховој љутњи. Можда зато што се некад не потрудимо да га видимо, али ипак можда, само можда, зато што они имају неки свој, нама, деци, неразумљив, свет.

Одрасли су ЗАИСТА чудни. Деца често праве свој свет помоћу тајног састојка, невидљивог и непознатог за одрасле, званог МАШТА. Деца оду на неку своју планету када читају, играју се или сањају. Можда, као и деца, одрасли имају своју, потпуно чудесну и неистражену  планету.

31
слика преузета

Једноставно понекад погледајте сву ту буку и гужву око себе. Погледом пратите неку одраслу особу. Као и сви око вас жури на неку, вама непознату, дестинацију. Та особа гура све око себе како би прошла кроз читав талас људи који долазе у сусрет. Успут говори „извините“  иако видите да је није брига, али постоји нешто за шта је скоро сваког брига. Мишљење других. Зато ипак можете да чујете то тихо „извините“ како би испали бољи људи. Такви су одрасли.

Сетите се, на пример, Малог Принца. Сви одрасли које је дечак упознао били су заузети самим собом. Обазирали су се само на славу, богатство или власт. Такви су одрасли. Непажљиви. Највише воле себе. Једном речју „одрасли“. Настави са читањем „Одрасли су заиста чудни“